Писање писама – заборављена вештина

У времену које је препуно електронских уређаја, медија, СМС порука, мејлова и друштвених мрежа, писање писама и ишчекивање одговора на њих делује помало старомодно, споро, па чак и помало смешно данашњим генерацијама. Данас је све брзо – одмах, сада и без чекања.

Ипак, покушали смо да на тренутак оживимо та времена, да успоримо и вратимо помало заборављену чаролију писања писама. Ученици петог разреда, заједно са својом наставницом француског језика, дошли су на идеју да пишу другарима из школа у којима се такође учи француски језик. Тако је започета симпатична „епистоларна“ сарадња са Основном школом „Јован Поповић“ из Београда. Ученици петог разреда из обе школе разменили су новогодишње честитке и понеко писмо. Овога пута поштари су биле њихове наставнице француског језика, Вера Ђурђевић и Радосава Јаџић.

Како сведоче обе наставнице, ученици су са великим нестрпљењем ишчекивали писма својих нових другара. Радост када писмо стигне, када се отвори коверта и прочитају редови написани на француском језику, показала је да овај помало заборављени начин комуникације и даље има посебну чар. Истовремено, оваква преписка донела је и додатну мотивацију за учење француског језика.

Кореспонденција се наставља – како буде растао њихов ниво знања француског језика, тако ће се отварати и нове теме за преписку, али и развијати нека нова пријатељства.

Радосава Јаџић